Sveta Liturgija i osvećenje slavskih kolača, 06.05.2016. (Sveti velikomučenik Georgije)

06.05.2016. god. u kapeli Sv. Vasilija Ostroškog proslavljen je hrišćanski praznik Svetog Velikomučenika Georgija.

Svetu Liturgiju služio je protojerej Miloš Orelj nakon čega su osvećeni Slavski kolači i prelivena slavska koljiva.

U miru i blagoslovu ovog velikog svetitelja i zaštitnika nakon Svete Liturgije prisutni narod otišao je svojim kućama da proslavi i podjeli radost zajedno svojim ukućanima i bližnjima.

Kako i dolikuje svakome tko slavi svoga zaštitnika potrebno je znati i ponešto o njegovom životu kako bi se ugledali na život ljudi koji su nam svojim životom pokazali ljubav hrišćansku i dali nam živi primjer da i mi sebe ispravljamo i radimo na svome spasenju.

ŽIVOT I ČUDA SVETOG VELIKOMUČENIKA GEORGIJA:

Sveti Georgije je rođen u Kapadokiji, u Maloj Aziji, od bogatih i uglednih roditelja hrišćanske vere. Posle smrti majke, sve bogatstvo je podelio siromašnima. U to vreme idolopoklonstva, Rimskim Carstvom je vladao Dioklecijan. On ga je postavio, u dvadesetoj godini života, u čin vojvode. Ali, kada je car počeo goniti i ubijati hrišćane, po nagovoru svojih savetnika, sveti Georgije je smelo ispovedio veru. Car je, razjaren Georgijevim postupkom, naredio je vojnicima da ga muče. Muke koje je Svetitelj izdržao prevazilazile su ljudske mogućnosti. Ali, ukrepljivan milošću Božijom, sveti Georgije je sve izdržavao. Videvši ovo nadprirodno zbivanje, mnogi od prisutnih, među njima i kraljica Aleksandra, primili su hrišćanstvo. Videvši da se Svetitelj ne može slomiti telesnim mukama, zli car je naredio da se mačem pogube i sveti Georgije i carica Aleksandra, 6. maja (23. aprila) 303. godine. Taj dan se slavi kao praznik Svetog velikomučenika Georgija – đurđevdan.
Pre smrti je sveti velikomučenik zamolio svog slugu da njegovo telo pogrebe u Palestini, odakle mu je mati bila rodom.
U vreme rimskog cara Konstantina u Lidi, malom gradu u Palestini, sazidan je hram svetog Georgija. Prilikom osvećenja tog hrama verni sluga je ispunio poslednji Svetiteljev zavet prenošenjem moštiju. Na taj dan, 16. novembar (3. novembar), naša Crkva praznuje Prenos moštiju svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije, gde je postradao, u Lidu palestinsku. U narodu je ovaj praznik poznat kao đurđic.

Praznik Svetog velikomučenika Georgija-đurđic, slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica. Praznik Svetog Georgija (đurđevdan) se slavi 6. maja, a jesenja slava je u spomen prenosa moštiju svetog đorđa (Georgija) iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
U noći uoči stradanja, sveti đorđe je video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim. Sveti đorđe je to snoviđenje ispričao svom slugi i zamolio ga da njegovo telo prenese u Palestinu, zavičaj njegove majke. U vreme cara Konstantina, u Lidi Palestinskoj, hrišćani su sazidali divan hram posvećen svetom đorđu.
Prilikom osvećenja tog hrama, prenete su i sahranjene u njemu čudotvorne mošti svetog đorđa, velikomučenika Hristovog.
Preslava – zavetina, to je slava koju pojedini gradovi ili sela slave kao svoju slavu. Ta mesta se mole jednom svetitelju kao zaštitniku svih žitelja. Ako se slavi pojedinačno, to je porodični praznik, kada porodica,naprimer, slavi đurđevdan, onda obeležava i jesenji praznik đurđic.
Sveštenomučenik Akepsim, episkop nćsonski i drugi s njim

Osamdesetogodišnji starac Akepsim, ispunjen svakom vrlinom hrišćanskom, seđaše jednoga dana u domu svome sa gostima svojim. Utom dete neko ispunjeno blagodaću Duha Božjeg pritrča starom episkopu, celiva ga u glavu i reče: “Blago ovoj glavi, jer će za Hrista primiti mučenje!” Ovo proročanstvo uskoro se obistini. Car Savorije podiže ljuto gonjenje hrišćana po svoj Persiji, te i sveti Akepsim bi uhvaćen i izveden pred nekoga kneza žrečevskog. Uhvaćenom i vezanom episkopu pristupi neko od njegovih domaćih i upita, šta zapoveda u pogledu doma. Svetitelj mu odgovori: “To više nije dom moj, ja bespovratno odlazim u dom višnji”. Posle velikih istjazanja bude bačen u tamnicu, gde sutradan budu dovedeni i Josif, prezviter i starac od sedamdeset godina, i Aital đakon. Posle trogodišnjeg tamnovanja i mnogih muka Akepsimu odsekoše glavu.Josifovo telo Promislom Božjim nestade te noći, a nad telom Aitalovim izraste drvo “marsina”, koje isceljivaše svaku bolest i svaku muku na ljudima. I tako trajaše pet godina, pa onda zlobni i zavidljivi neznabošci posekoše to drvo. Postradaše ovi Hristovi vojnici u IV veku, u Persiji, a za vreme neznabožnog cara Savorija.
Prepodobni Ilija Egipatski

Podvizavao se blizu Antinoa, glavnog grada Tivaide. Proživeo sedamdeset godina u surovim i nepristupnim stenama pustinjskim. Hranio se samo hlebom i urmom, a u mladosti postio po čitave nedelje. Isceljivao sve muke i neduge na ljudima. Sav je drhtao od starosti. Upokojio se u sto desetoj godini života i preselio u radost Gospoda svojega. “čuvajte um vaš od rđavih mišljenja o bližnjim znajući da njih ubacuju demoni s ciljem, da bi udaljili um od viđenja svojih grehova i od ustremljenja ka Bogu

 

Facebook komentari

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.