Abortus (Utrobno čedomorstvo) je ubistvo živog bića!

cedomorstvo

Najveći covekov greh je čovekoubistvo. A najveći stepen greha je ubistvo nevine osobe, u ovom slučaju plodonosna utroba majke postaje hladno telo zmije svom detetu, grobnica, gde ono ne ugledavsi svetlost dana biva ubijeno uz pomoć saučesnika.

Sveti Vasilije Veliki u 2 i 8 kanonu izjednačava saučesništvo u izvršenju abortusa sa saučesništvom u ubistvu:

Žena koja svesno pogubi plod u svojoj utrobi podleže istoj osudi kao ubica a onaj koji omogući uklanjanje ploda ili obezbedi otrov za čedomorsto takodje je ubica.

Dugo se smatralo u medicini da je namerni (artificicijalni abortus-tkzv.legalni) ili kiretaža uklanjanje mrtvih neformiranih masa iz tela žene. Još su to popularno zove kiretaža.

Danas se utvrdilo da teološko stanovište da plod od starta formiranja dobija besmrtnu dušu, duša je inače besmrtna, živ je znači i postepeno se formira i oblikuje. Sa osamnaest dana počinje da kuca srce, sa šest nedelja počinju da rade bubrezi, jetra, uspostavljaju se mozdani talasi, sa osam nedelja dete počinje da oseća bol i pokreće glavicu a sa dvanaest oseća sve što i majka. Pomera noge, ruke, usta, sisa palac, reaguje na zvukove duboke otvaranjem usta. Ovo sve lepo može da se vidi na ultrazvuku.

Sa tačke gledišta savremene biologije, genetike i embriologije život čoveka kao biološke jedinke započinje od momenta spajanja muske i ženske polne ćelije i formiranja jedinstvenog jedra koje sadrži neponovljivi genetski materijal tokom celokupnog razvoja unutar jedra. Novi organizam ne može da se smatra delom tela majke. On se ne može poistovetiti sa organom niti delom organa iz majčinog organizma. Zato je očigledno da je abortus u bilo kojoj fazi trudnoće nameran prekid jednog ljudskog života kao biološke jedinke. Ovo su utvrdili najveći stručnjaci na polju medicine. Potvrdu svega ovoga je dao i naš doktor Stojan Adašević koji je nakon ovih saznanja prekinuo da se bavi abortusima i posvetio život širenju istine o ovom neprikrivenom zlu koje se svakodnevno dešava na planeti. Utvrdjeno je da je više ubistava izvršeno na ovaj način nego što su to uradili svi ratovi na planeti.

Da, namerni abortus je rat sa nesagledivo lošim posledicama po naše civilizacijsko društvo koje ide ka svom uništenju.

Osim fizičke i psihičke traume plodu, prekida života, nastaju rane i kasne komplikaije na polnim organima majke, od raznih upala do anatomskih deformacija pa žene često nikada više ne zatrudne, ili zatrudne pa telo odbaci trudnoću ili se radjaju nedonoščad a često deca postaju invalidi sa promenjenim tonusom mišića, pa čak i cerebralnom paralizom i drugim teškim obolenjima. Jer jajna ćelija pamti i sveti se. Dešavaju se genetske promene, vrši se izmena DNK i to se može odraziti i na reproduktivne sposobnosti budućeg deteta pa da ona rodjena posle prethodnog abortusa majke ostanu neplodna.

Zene često usled iskrvarenja u toku ubijanja ploda u svojoj utrobi i umru.

Neretko se desi da žena duševno oboli, upadne u depresiju, šizofreniju, deca koja se radjaju posle abortiranih predhodnika nose dušu ubice koju im je majka prenela, jer su trpela stres u njenoj utrobi. Postaju destruktivna, sadistički nastrojena prema roditeljima i okolini iz čistog mira. Trudnoća je blagosloveno stanje i prekidajući je okrećemo ledja našem tvorcu a on je rekao: Razmnožavajte se i radjajte i nosite breme jedni drugima, a ne što bolje vodite ljubav i ubijajte decu u utrobi svojoj. Božji zakoni su večiti i istiniti kao što je večita i besmrtna duša ubijenog deteta i majka koja ga se oslobodila na ovom svetu zbog lagodnijeg života na večnom sudu neće ugledati svetlost nebesku kao što njeno dete nije ugledalo svetlost ovoga sveta i pitaće je: MAJKO, ZAŠTO SI ME UBILA?

Grešna žena treba po rečima svetih otaca da se iskupljuje suzama pokajanja, da ako joj Bog da rodi sto više dece posle toga, Pali sveću za ubijeno dete kao za umrlo, kada daje prilog u crkvu ili sirotinji da ga namenjuje za njegovu dušu.

Čak po ocima svetim i kada se u prenatalnoj trudnoci utvrdi da se nosi invalidno dete ne bi smelo da se abortira jer njihova duša ide u raj i žena pazeći i otac takvo dete se iskupljuju za života.

Žene još treba da znaju da je abortus mučenička smrt nerodjenog deteta kasapljenjem njegovih delova tela pojedinačno sondom kojima se apsorbuju pod pritiskom. Čitala sam da je u Poljskoj postajala mašina za spaljivanje ostataka ove dece, ili idu na smetlište. Pa zar i Hitler nije u krematorijumima u svom poremećenom umu spaljivao ljude i pravio od njihove kože abažur za lampe?

Smatra se da majčine misli protiv začeća ili već formiranog embriona predstavljaju teško psihološko zastranjenje koje je potpuno suprotno majčinskom instiktu. (Medicinska psihologija, Moskva 1984.g.).

Kada ide na abortus ako ne svesno a ono podsvesno oseća da je budući ubica. Žena često abortira iz straha kako će reagovati suprug (koji bi u osnovnoj ulozi ako nije poremećen trebalo da štiti majku i buduće dete, šef na poslu (da li će dati otkaz), da li ce uopšte dobiti posao zbog trudnoće, kako će reagovati kolege i šira familija jer je postala sramota radjati više od dvoje dece, zbog naruživanja sopstvenog izgleda i teškog vraćanja u top formu pre istog.
Postoje žene koje su to uradile i po dvadeset i više puta i pričaju sa osmehom na licu , koji je ustvari produkt sotone koji se ceri i igra u veselju zbog totalnog pada njihove duše a one jadne ne znaju.

Na kraju da kažem, žena koja je POGUBILA PLOD UTROBE svoje dala je i deo nepovratano duše i srca svog i nikad više ne može i neće srećna biti makar i presto carice na ovom svetu zadobila.

Piše: Nataša Čvorović

Facebook komentari

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.